Недавно је Робин Грифин, потпредседник за метале и рударство у компанији Вуд Макензи, рекао: „Прогнозирали смо значајан недостатак бакра до 2030. године.“ Он је то углавном приписао текућим немирима у Перуу и растућој потражњи за бакром из сектора енергетске транзиције.
Додао је: „Кад год дође до политичких немира, постоји низ последица. А једна од најочигледнијих је да ће рудници можда морати да се затворе.“
Перу потресају протести откако је бивши председник Кастиљо свргнут у поступку импичмента прошлог децембра, што је утицало на рударство бакра у земљи. Ова јужноамеричка земља чини 10 процената глобалне понуде бакра.
Поред тога, Чиле – највећи светски произвођач бакра, који чини 27% глобалне понуде – забележио је пад производње бакра од 7% у односу на исти период прошле године у новембру. Голдман Сакс је у посебном извештају од 16. јануара написао: „Све у свему, верујемо да ће производња бакра у Чилеу вероватно опадати између 2023. и 2025. године.“
Тина Тенг, тржишна аналитичарка у CMC Markets, рекла је: „Поновно покретање азијске економије имаће значајан утицај на цене бакра јер побољшава изгледе потражње и додатно ће подићи цене бакра због несташице понуде у контексту преласка на чисту енергију која отежава рударство.“
Тенг је додао: „Несташица бакра ће трајати све док не дође до глобалне рецесије изазване тренутним неповољним околностима, вероватно 2024. или 2025. године. До тада би се цене бакра могле удвостручити.“
Међутим, Тимна Танерс, економисткиња компаније Wolfe Research, рекла је да очекује да производња и потрошња бакра неће доживети „огроман пад“ како се азијске економије буду опорављале. Она верује да би шири феномен електрификације могао бити већи фундаментални покретач потражње за бакром.
Време објаве: 07.09.2023.